Atavi
Atavi
Buy Atavi
Izbor iz zbirke pesama ''ATAVI''
Mudrošću se ljubav stiče,
hrabrošću se ona vodi,
sretna zemlja nebu kliče
putem koji carstvu hodi.
Na stazama rajskog ploda
ispija se pehar časti,
hvaljena je sveta voda
što pustinje može spasti.
Tragom belih odora,
mirisom što duše spaja,
gde je kutak odmora,
tu se neki krčag vaja.
U njemu ćeš naći mir,
jer ga ljubav stvara,
to je rosnih kapi zbir,
ime Gospodara.
Neka tvoje usne pune,
izgovore slova tri,
nek se grudi kao strune,
zanjišu kao sni.
Iz tebe će kao iz reke,
sve strasti isploviti,
i tvoje će se staze meke
u ljubav pretvoriti.
Putniče, ne oklevaj,
pusti da te vole,
u pesmama ih opevaj,
daj im glavne role!
I pamti mudre reči,
što govore preci stari,
od ljubavi nema lepših
ni divnijih stvari!
SVETILIŠTE
Prvi je krug, kuša ti strah,
lutaš obezglavljen, korak je lak,
odelo ti prekriva nepoznat prah,
il' je to neki božji znak.
Drugi je krug teži, da znaš,
sve tvoje strasti na videlo sad,
u kosi ti neka nevidljiva vaš,
možda je samo sustigla glad.
Treći je krug tajna za sve,
četvrti, peti, šesti što pre,
ako se bojiš sudbine zle,
na svako pitanje odgovaraj ''ne''!
Sedmi je krug staza za greh
osmom se skoro ne nazire kraj
do devetog dopire zavodni smeh
dalje nema ničeg, dalje je raj.
Između neba i zemlje je dar,
mesto što svakom oproštaj da,
kamen ga čuva mudar i star
jer to je ono što najbolje zna.
Leži u pozi fetusnoga stvora,
ne udiše vazduh, ne dotiče tlo,
život prethodni, pakla vredna mora,
što bolesti stvara i donosi zlo.
Probuditi se možda neće, spava,
kao nevino biće željno novog sveta,
njegovo srce, zaključana brava,
njegovoj duši ovo telo smeta.
Rašireni prsti ukočenog tela,
glavu su obgrlili ne bi li se spasla,
još samo gori koža visokoga čela,
i duboke bore s kojima je srasla.
U onoj sobi pomračina ćuti,
duh se izdiže kao radoznala zmija,
isti položaj, isto stanje sluti,
što se sopstvenim otrovom ubija.
Ko je čovek, i zašto se rodi,
u čiju se utrobu kada umre vraća,
čija ga ruka tom izvoru vodi
i koliko cenu za svoj život plaća?
